05. Mart 2018

Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama („Sl.glasnik RS“, br. 113/2017) (u daljem tekstu: Zakon) na petoj sednici drugog zasedanja u 2017. godini. S tim u vezi, od 1. marta 2018. godine počeće sa radom Centralni registar faktura kojim je omogućena primena odredaba Zakona koje se odnose na registrovanje faktura i drugih zahteva za isplatu izdatih od strane poverilaca u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, u kojima su dužnici subjekti javnog sektora, a koji plaćanja vrše preko računa koji se vode kod Ministarstva finansija-Uprave za trezor (u daljem tekstu: Uprava za trezor). Ukoliko se pomenuta plaćanja vrše preko računa koji se vode kod banaka, propisano je da će se odredbe Zakona koje se odnose na registrovanje faktura i drugih zahteva za isplatu primenjivati po uspostavljanju tehničko-tehnoloških uslova.

 

Naime, članom 2 Zakona definisan je nov pojam – Centralni registar faktura, koji predstavlja sistem (bazu podataka) koji uspostavlja i vodi Uprava za trezor, u kom se registruju fakture i drugi zahtevi za isplatu izdati od strane poverilaca u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, u kojima su subjekti javnog sektora dužnici. Članom 4a Zakona propisano je da su poverioci dužni da izdate fakture i druge zahteve za isplatu u komercijalnim transakcijama u kojima su dužnici subjekti javnog sektora, pre dostavljanja dužnicima registruju u Centralnom registru faktura. Zakonom nije propisan rok u kom su poverioci dužni da fakture, odnosno zahteve za isplatu, registruju u Centralnom registru faktura, a što se može smatrati bitnijim propustom ako se ima u vidu svrha najnovijih izmena Zakona koja je usmerena ka unapređenju sistema praćenja izdatih faktura.

 

Registrovanje faktura i drugih zahteva za isplatu vrši se preko web aplikacije, unošenjem podataka iz fakture, odnosno drugog zahteva za isplatu, u informacioni sistem Uprave za trezor koji registruje unete podatke u Centralnom registru faktura i dodeljuje toj fakturi, odnosno drugom zahtevu za isplatu, jedinstveni identifikacioni broj. Registrovane fakture, odnosno druge zahteve, poverioci su dužni da dostave dužnicima u roku od tri radna dana od dana registrovanja, zajedno sa instrukcijom za plaćanje. Ono što je bitno napomenuti jeste da dužnici (subjekti javnog sektora) imaju obavezu da izmire novčane obaveze po fakturama i drugim zahtevima za isplatu samo pod uslovom da su iste pravilno registrovane u Centralnom registru faktura. Sam sadržaj i način vođenja Centralnog registra faktura, kao i postupak registrovanja faktura, odnosno drugih zahteva za isplatu, bliže je uređen Pravilnikom o načinu i postupku registrovanja faktura, odnosno drugih zahteva za isplatu, kao i načinu vođenja i sadržaju Centralnog registra faktura („Sl.glasnik RS“, br. 7/2018).

 

Predviđeno je da nadzor nad sprovođenjem Zakona vrši Ministarstvo finansija-Odeljenje za budžetsku inspekciju, koje će imati pristup svim podacima Centralnog registra faktura. Ono što je posebno bitno naglasiti jeste da su prekršajne kazne propisane ne samo za dužnike (subjekte javnog sektora iz komercijalnih transakcija), već i za poverioce iz komercijalnih transakcija. Dakle, poverilac ne samo da je onemogućen da naplati svoje potraživanje ukoliko propusti da ispravno registruje fakturu ili drugi zahtev za isplatu (tj. dužnik nije u obavezi da plati dospelo potraživanje ako isto nije pravilno registrovano u Centralnom registru faktura), već protiv poverioca može biti pokrenut i prekršajni postupak ako ne registruje izdate fakture ili druge zahteve za isplatu u Centralnom registru (bez obzira na to da li je dužnik izmirio svoju obavezu po osnovu komercijalne transakcije ili ne), što predstavlja dodatno opterećenje na strani poverioca.

 

Svakako, namera predlagača Zakona je bila da se unapredi sistem praćenja izdatih faktura u transakcijama u kojima su subjekti javnog sektora u ulozi dužnika, te da se poveća efikasnost sprovođenja nadzora nad izmirivanjem novčanih obaveza subjekata javnog sektora u rokovima određenim Zakonom, ali definitivno ostaje da se kroz buduću primenu vidi da li će nov sistem registrovanja faktura i drugih zahteva za isplatu opravdati očekivanja predlagača. S tim u vezi, ne treba zanemariti opterećenja koja su Zakonom nametnuta poveriocima u vezi sa naplatom potraživanja prema subjektima javnog sektora, a što u bi moglo znatno da umanji pozitivne efekte novih odredaba Zakona.