25. April 2019

U Beogradu, dana 03. aprila 2019. godine, Narodna skupština Republike Srbije donela je Zakon o zdravstvenoj zaštiti („Sl. glasnik RS“, br. 25/2019) (dalje: Zakon), a koji je stupio na snagu 11. aprila 2019. godine, čime je prestao da važi raniji Zakon o zdravstvenoj zaštiti („Sl. glasnik RS“, br. 107/2005, 72/2009 – dr. zakon, 88/2010, 99/2010, 57/2011, 119/2012, 45/2013 – dr. zakon, 93/2014, 96/2015, 106/2015, 113/2017 – dr. zakon i 105/2017 – dr. zakon). Sve odredbe ovog Zakona stupile su na snagu 11. aprila 2019. godine, osim odredbe člana 115. stav 1. tačka 2, koja će se primenjivati istekom 36 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno od dana 11. aprila 2022. godine, a koja se odnosi na obavezu direktora zdravstvene ustanove da ima završenu akreditovanu edukaciju iz oblasti zdravstvenog menadžmenta.

Ovim Zakonom regulisan je sistem zdravstvene zaštite, pitanja koja su od značaja za organizaciju zdravstvene zaštite i njeno sprovođenje, društvenu brigu za zdravlje stanovništva, opšti interes u zdravstvenoj zaštiti i nadzor nad njenim sprovođenjem.

Prioritetno načelo Zakona je poštovanje ljudskih prava i vrednosti i prava deteta u zdravstvenoj zaštiti, koje podrazumeva obezbeđivanje najvišeg mogućeg standarda ljudskih prava i vrednosti u pružanju zdravstvene zaštite, a koje sadrži u sebi niz načela kojima se pruža zdravstvena zaštita i koja su ujedno garantovana Ustavom Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 98/2006); načelo pravičnosti prošireno je na kategorije zabrane diskriminacije; načelo sveobuhvatnosti zdravstvene zaštite uključuje i zdravstvenu negu; a načelo pristupačnosti izričito obuhvata i osobe sa invaliditetom.

Zakonom se uvodi pravo na zdravstvenu zaštitu stranih državljana i lica bez državljanstva koja su stalno nastanjena ili privremeno borave u Republici Srbiji. Takođe, preciziraju se pojmovi i obuhvat zdravstvene zaštite, učesnici, delatnost i sistem zdravstvene zaštite.

Jedna od najznačajnijih novina jeste i to da će Registar zdravstvenih ustanova od sada voditi Agencija za privredne registre (dalje: APR) umesto privrednih sudova, koji su to ranije činili. Takođe, APR će pored Registra zdravstvenih ustanova voditi i Jedinstvenu evidenciju subjekata u zdravstvu, a koji će se uspostaviti u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog Zakona. Zdravstvene ustanove su dužne da podnesu prijavu za upis usklađivanja u registar zdravstvenih ustanova koji vodi APR u roku od tri meseca od dana preuzimanja podataka iz Privrednih sudova od strane APR-a.

Regulisani su uslovi i obaveze za obavljanje zdravstvene delatnosti privatne prakse, prestanak rada, ograničenja i uslovi za angažovanje spoljnjeg zdravstvenog radnika druge specijalnosti. Privatna praksa se upisuje u APR uz utvrđenu delatnost. Privremeni prestanak obavljanja privatne prakse je do 5 godina (kod apoteke do 30 dana). Pri prestanku rada do 30 dana ističe se obaveštenje na mestu njenog obavljanja, a kod prestanka rada dužeg od 30 dana (i njenom završetku) obaveštavaju se Ministarstvo, APR i komore. Pored ovih, Zakon predviđa i usvajanje Strategije razvoja, Plana mreže, odgovarajućih podzakonskih akata, propisa za sprovođenje i Vodiča dobre apotekarske prakse.

Propisana je obaveza zdravstvenih ustanova/privatne prakse da o rasporedu rada i radnom vremenu, obaveste APR. Zatim, zabranjen je štrajk u ustanovama koje pružaju hitnu medicinsku pomoć i bave se obezbeđivanjem hitnih stanja, a za ostale ustanove propisana je obaveza da obezbede minimum procesa rada. Takođe, dežurstvo se po ovom Zakonu smatra prekovremenim radom i predviđeni su uslovi i trajanje njegovog obavljanja. S tim u vezi, više nije slučaj da se pod dežurstvom podrazumeva i pripravnost i rad po pozivu, budući da ovaj Zakon pojam pripravnosti ne tretira kao prekovremeni rad. Dopunski rad je ograničen na najviše tri ugovora o dopunskom radu u ukupnom trajanju do jedne trećine punog radnog vremena.

Zdravstvena delatnost se obavlja na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou i propisane su povezane obaveze, uz navođenje zdravstvenih delatnosti i ustanova po nivoima.

Zakonom su propisani i organi zdravstvene ustanove koje se nalaze u javnoj svojini, a to su: direktor, upravni odbor i nadzorni odbor. Takođe, predviđeni su i uslovi za njihov rad, uključujući zabranu sukoba interesa, imenovanje, rokove i razrešenje, detaljniji opis poslova, kvalifikacija i okolnosti koje se tiču njihovih mandata. Novina u ovom delu Zakona tiče se i propisivanje stručne spreme za članove upravnog i nadzornog odbora.

Pored navedenih organa, zdravstvene ustanove dužne su da organizuju i sledeće stručne organe: stručni savet, stručni kolegijum, etički odbor, komisiju za unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite, za koje Zakon predviđa nadležnosti, sastav, kvalifikacije i druge okolnosti, uz ograničenja. Stručna tela na nivou Republike su: Zdravstveni savet Srbije, Etički odbor Srbije, Republička stručna komisija.

Nadzor nad sprovođenjem Zakona i drugih propisa iz oblasti obavlja se kao inspekcijski nadzor i to preko zdravstvenog inspektora ili farmaceutskog inspektora, u zavisnosti od nadzirane ustanove.

Kaznenim odredbama propisani su prekršaji i kazneni rasponi za navedene prekršaje, i to za: odgovorna lica, pravna lica, preduzetnike i zdravstvene radnike.