23. April 2019

Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama („Sl. glasnik RS“, br. 87/2018) (dalje: Zakon), stupio je na snagu dana 21.11.2018. godine. Danom stupanja na snagu ovog zakona prestali su da važe članovi od 58 do 64 i članovi od 66 do 72 Zakona o zaštiti od požara („Sl. glasnik RS“, br. 111/2009 i 20/2015), takođe, preuzete su i odredbe Zakona o vanrednim situacijama („Sl. glasnik RS“, br. 111/2009, 92/2011 i 93/2012), koji je u celosti prestao da važi stupanjem na snagu ovog Zakona.

Članom 1 Zakona predviđeno je da se ovim Zakonom uređuju delovanje, proglašavanje i upravljanje vanrednim situacijama; sistem zaštite i spasavanja ljudi, materijalnih i kulturnih dobara i životne sredine od elementarnih nepogoda, tehničko-tehnoloških nesreća – udesa i katastrofa, posledica terorizma, ratnih i drugih većih nesreća; nadležnosti državnih organa, autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave i učešće policije i Vojske Srbije u zaštiti i spasavanju; prava i dužnosti građana, privrednih društava, drugih pravnih lica i preduzetnika u vezi sa vanrednim situacijama; organizacija i delatnost civilne zaštite na zaštiti, spasavanju i otklanjanju posledica elementarnih nepogoda i drugih nesreća; finansiranje; inspekcijski nadzor; međunarodna saradnja i druga pitanja od značaja za organizovanje i funkcionisanje sistema zaštite i spasavanja.

Ovaj Zakon takođe, po prvi put u Republici Srbiji uvodi Registar rizika kao interaktivnu elektronsku geografsko-informacionu bazu podataka o svim rizicima (opasnostima) od elementarnih i drugih opasnosti na prostoru Republike Srbije. Predviđeno je da Registar rizika radi na centralnom nivou u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, u saradnji sa drugim organima državne uprave, a predviđeno je da ga podacima snabdevaju resorna ministarstva, posebne organizacije, agencije i jedinice lokalne samouprave. Takođe, namera je da pristup predmetnoj bazi podataka bude omogućen svim subjektima koji izrađuju sopstvene procene rizika ili vrše neke građevinske i druge investicione radove.

Pored navedenog, ovaj Zakona predviđa i određivanja zona neposrednog rizika na terenu, sa namerom da se spreči gradnja u tim zonama. Određivanje ovih zona ima poseban značaj, imajući u vidu da je divlja gradnja kao i gradnja u zonama gde se pouzdano zna da postoji opasnost od poplava, zemljotresa, klizišta i tehničko tehnoloških opasnosti, prisutna na celoj teritoriji Republike Srbije, pa se smatra da će primena ovih odredbi bitno uticati na smanjenje ove pojave.

Osnovni cilj donošenja ovog Zakona bila je potreba da se sistem smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama kao deo jedinstvenog sistema nacionalne bezbednosti u Republici Srbiji, pravno uredi na jedinstven način, stvaranjem pravnih uslova za uspostavljanje jedinstvenog i integrisanog sistema, odnosno, sveobuhvatnim normiranjem preventivnih mera i aktivnosti radi smanjenja rizika od katastrofa, efikasnim reagovanjem u slučaju nastupanja katastrofa kao i što efikasnijem otklanjanjem njihovih posledica, kako bi se što pre obezbedili oporavak i normalizacija uslova za život i rad na pogođenom području.

Najvažnije obaveze koje Zakon donosi tiču se izrade sledećih dokumenata: Procena rizika od katastrofa, Plan smanjenja rizika od katastrofa i Plan zaštite i spasavanja.

Procenom rizika od katastrofa identifikuju se vrsta, karakter i poreklo pojedinih rizika od nastupanja katastrofa, stepen ugroženosti, faktori koji ih uzrokuju ili uvećavaju stepen moguće opasnosti, posledice koje mogu nastupiti po život i zdravlje ljudi, životnu sredinu, materijalna i kulturna dobra, obavljanje javnih službi i privrednih delatnosti, kao i druge pretpostavke od značaja za odvijanje uobičajenih životnih, ekonomskih i socijalnih aktivnosti. Predmetnu Procenu rizika izrađuju i donose Republika, autonomna pokrajina, lokalne samouprave, subjekti od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje, izuzev saveza, klubova i udruženja, privredna društva, zdravstvene ustanove, izuzev apoteka i obrazovne ustanove, kao i ustanove socijalne zaštite za objekte u kojima borave korisnici.

Plan smanjenja rizika od katastrofa izrađuju i donose Republika, pokrajina i lokalna samouprava. Planovi smanjenja rizika od katastrofa se izrađuju na osnovu predloga tretmana procenjenih rizika u odgovarajućoj proceni rizika od katastrofa.

Plan zaštite i spasavanja Republike Srbije izrađuje Ministarstvo u saradnji sa drugim ministarstvima, posebnim organizacijama i drugim pravnim licima, a donosi Vlada. Plan zaštite i spasavanja autonomne pokrajne i plan zaštite i spasavanja jedinica lokalne samouprave donose nadležni organi autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, po pribavljenoj saglasnosti Ministarstva, na predlog nadležnog štaba za vanredne situacije. Osim državnih organa, Plan zaštite i spasavanja dužni su da donesu i svi subjekti koji imaju obavezu izrade Procene rizika od katastrofa.