20. феб 2018

Na osnovu člana 9 stav 10 i člana 10 stav 7 Zakona o inspekcijskom nadzoru („Službeni glasnik RS“, broj 36/15), Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja doneo je Pravilnik o posebnim elementima procene rizika, učestalosti vršenja inspekcijskog nadzora na osnovu procene rizika i posebnim elementima plana inspekcijskog nadzora u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu („Sl. glasnik RS“, br. 117/2017) (dalje: Pravilnik). Pravilnik je stupio na snagu dana 04.01.2018. godine.

 

Svrha donošenja Pravilnika je da pruži konkretne smernice i kriterijume za utvrđivanje stepena rizika iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kao i da odredi intervale u kojima će se navedene provere vršiti.

 

Predmet Pravilnika čine: 1. posebni elementi procene rizika, 2. učestalost vršenja inspekcijskog nadzora kod poslodavca na osnovu procene rizika i 3. posebni elementi plana inspekcijskog nadzora u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu.

 

Posebni kriterijumi za procenu rizika

 

Kao posebne kriterijume za procenu rizika Pravilnik definiše težinu štetnih posledica i verovatnoću nastanka štetnih posledica, i to tako što i kod jednog i drugog kriterijuma utvrđuje određene raspone, koji su radi lakše procene, svedeni na numeričke vrednosti u rasponu od 1 do 5, pa je tako procena rizika izražena na sledeći način:

 

5 – izrazito velika,
4 – velika,
3 – srednja,
2 – mala,
1 – zanemarljiva.

 

Kada su u pitanju novoosnovani poslodavci (poslodavci koji su osnovani i počeli su sa obavljanjem delatnosti u poslednjih godinu dana), kao i kod poslodavaca kod kojih u prethodnom periodu nije vršen inspekcijski nadzor, Pravilnik utvrđuje kao pretpostavku srednji stepen rizika.

 

Neposredna procena rizika

 

Kada je u pitanju neposredna procena rizika, Pravilnik istu predviđa na sledeći način:

 

i. Ukoliko se kod poslodavca dogodila: 1. smrtna povreda na radu, 2. teška povreda na radu sa smrtnim ishodom, 3. kolektivna povreda na radu u okviru koje je zaposleni zadobio smrtnu povredu na radu ili tešku povredu na radu sa smrtnim ishodom – kod poslodavca se utvrđuje stepen kritičnog rizika.

 

ii. Ako se kod poslodavca dogodila teška povreda na radu – kod poslodavca se utvrđuje stepen visokog rizika.

 

iii. Ukoliko se kod poslodavca utvrdi jedno ili više lica na faktičkom radu, kao i kada lice mlađe od 15 godina obavlja rad kod poslodavca – kod poslodavca se utvrđuje stepen kritičnog rizika.

 

Učestalost vršenja inspekcijskog nadzora na osnovu procene rizika

 

Učestalost sprovođenja inspekcijskog nadzora određuje se na osnovu procene stepena rizika kod poslodavca, pa se, uzimajući u obzir stepen rizika, inspekcijski nadzor vrši u sledećim intervalima:

 

1. Kod poslodavca kod kojeg je procenjen kritičan ili visok rizik u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu – inspekcijski nadzor se vrši najmanje jednom u šest meseci.

 

2. Kod poslodavca kod kojeg je procenjen srednji rizik u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu – inspekcijski nadzor se vrši najmanje jednom u godinu dana.

 

3. Kod poslodavca kod kojeg je procenjen nizak ili neznatan rizik u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu, inspekcijski nadzor se vrši najmanje jednom u dve godine.

 

Svrha vršenja inspekcijskog nadzora jeste upravo u tome da se procenjeni stepen rizika smanji, odnosno da se stavi pod kontrolu ili u stanje niskog odnosno neznatnog rizika.

 

Radi lakše preglednosti, Pravilnikom je definisan i tabelarni prikaz svih posebnih kriterijuma za procenu rizika.