10. Novembar 2017

Prinudna likvidacija je noviji pravni institut u našem pozitivnom zakonodavstvu, prvi put kao takav ustanovljen Zakonom o privrednim društvima iz 2011. godine (”Sl. glasnik RS”, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon i 5/2015) (u daljem tekstu: Zakon). Međutim, kako je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja u mišljenju br. 011-00-163/2012-06 od dana 8. juna 2012. godine, a po zahtevu Agencije za privredne registre Republike Srbije, zaključilo da postoji potreba odlaganja primene odredaba Zakona koje se tiču prinudne likvidacije sve do donošenja izmena i dopuna Zakona kojim će se postupak prinudne likvidacije zarad pravne sigurnosti potpunije regulisati, tako je primena predmetnih odredbi Zakona nakon njegovog donošenja odložena.

 

Kako je u javnosti najavljena skorija izmena i dopuna Zakona, Agencija za privredne registre Republike Srbije je dana 20.10.2017. godine izdala obaveštenje da, od tog dana, počinje sa sprovođenjem postupka prinudne likvidacije nad privrednim društvima kod kojih su ispunjeni uslovi propisani članovima 546 i 547.

 

Odredbama 546 – 548 članova Zakona uređena su pitanja:

  • razloga za pokretanje postupka,
  • pokretanja postupka,
  • mogućnosti otvaranja stečajnog postupka nad društvom u prinudnoj likvidaciji,
  • okončanja prinudne likvidacije, odnosno brisanje društva iz registra i
  • pravnih posledica brisanja društva usled likvidacije.

 

Razlozi za pokretanje postupka prinudne likvidacije propisani su članom 546 Zakona, dok je članom 547 istog Zakona propisano da postupak pokreće registrator koji vodi registar privrednih subjekata, u slučaju postojanja razloga iz pomenutog člana 546, po službenoj dužnosti. Shodno napred navedenom, Agencija za privredne registre po službenoj dužnosti prevodi društvo u status ”u prinudnoj likvidaciji” i istovremeno objavljuje oglas o tome na internet stranici Registra privrednih subjekata u neprekidnom trajanju od 6 meseci. Neki od razloga za ulazak privrednog društva u status prinudne likvidacije jesu nepostojanje registrovanog zakonskog zastupnika društva, ništavost osnivačkog akta ili ništavost registracije utvrđena pravnosnažnom odlukom suda i neusklađenost privrednog društva sa odredbama Zakona.

 

U slučaju postojanja stečajnog razloga u skladu sa Zakonom o stečaju (”Sl. glasnik RS”, br. 104/2009, 99/2011 – dr. zakon, 71/2012 – odluka US i 83/2014), nad društvom u prinudnoj likvidaciji može se pokrenuti stečajni postupak.

 

Ukoliko u roku od godinu dana od dana objave oglasa o prinudnoj likvidaciji Registar ne primi rešenje nadležnog suda o otvaranju stečajnog postupka nad privrednim društvom u prinudnoj likvidaciji, odnosno ako privredno društvo u statusu prinudne likvidacije ne otkloni razloge zbog kojih se nalazi u takvom statusu, registrator po službenoj dužnosti briše društvo iz registra.

 

Imajući u vidu sve prethodno navedeno, može se zaključiti da primena instituta prinudne likvidacije ima za cilj da sva privredna društva u Republici Srbiji posluju u skladu sa zakonskim odredbama, što će dalje osigurati i ojačati zakonito poslovanje u privredi.