25. Jun 2018

Dana 08. juna 2018. godine, stupio je na snagu Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika („Sl. glasnik RS“, br. 41/2018) (u daljem tekstu: Zakon).

 

Imajući u vidu da je Republika Srbija nedavno otvorila nova poglavlja u pregovorima za pristupanje Evropskoj uniji, neophodno je sprovesti rapidno usaglašavanje nacionalnog zakonodavstva sa evropskim propisima. Sa tim ciljem, procedurama Komiteta Manival i Direktivom EU 2015/849, Republici Srbiji je bio ostavljen rok do septembra 2018. godine, da dokaže da je postigla značajan napredak na otklanjanju nedostataka konstatovanih u izveštaju Komiteta u pogledu usklađenosti našeg prava sa evropskim propisima iz oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma. Međunarodni standardi u ovoj oblasti, akcenat pre svega stavljaju na kratak vremenski interval u kome se može doći do podataka o stvarnom vlasništvu i u tom smislu predviđaju postojanje javnog registra u kojem bi se objedinjeno vodili svi podaci.

 

Dakle, primarni cilj donošenja ovog Zakona je uvođenje jedinstvene baze podataka o stvarnim vlasnicima pravnih lica i drugih subjekata koji su registrovani u odgovarajućim registrima u Republici Srbiji, radi unapređenja postojećeg sistema otkrivanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.

 

Zakon će se primenjivati na sledeća pravna lica i druge subjekte registrovane u Republici Srbiji (u daljem tekstu zajednički nazvani: Registrovani subjekti): (i) privredna društva, osim javnih akcionarskih društava (ii) zadruge (iii) ogranke stranih društava (iv) poslovna udruženja, osim političkih stranaka, sindikata, sportskih organizacija i udruženja, crkava i verskih zajednica (v) fondacije i zadužbine (vi) ustanove (vii) predstavništva stranih privrednih društava, udruženja, fondacija i zadužbina.

 

Stvarnim vlasnikom Registrovanog subjekta u smislu odredbi ovog Zakona smatra se:

 

1) fizičko lice, koje je posredno ili neposredno imalac 25% ili više udela, akcija, prava glasa ili drugih prava, na osnovu kojih učestvuje u upravljanju Registrovanim subjektom, odnosno učestvuje u kapitalu Registrovanog subjekta sa 25% ili više udela;

 

2) fizičko lice koje posredno ili neposredno ima preovlađujući uticaj na vođenje poslova i donošenje odluka;

 

3) fizičko lice, koje Registrovanom subjektu posredno obezbedi ili obezbeđuje sredstva i po tom osnovu bitno utiče na donošenje odluka organa upravljanja Registrovanog subjekta prilikom odlučivanja o finansiranju i poslovanju;

 

4) fizičko lice koje je osnivač, poverenik, zaštitnik, korisnik ako je određen, kao i lice koje ima dominantan položaj u upravljanju trastom, odnosno u drugom licu stranog prava;

 

5) fizičko lice koje je registrovano za zastupanje zadruga, udruženja, fondacija, zadužbina i ustanova, ako ovlašćeno lice za zastupanje nije prijavilo drugo fizičko lice kao stvarnog vlasnika.

 

 

Sa navedenim u vezi, bitno je napomenuti da je Zakonom definisano da će se u situaciji kada nije moguće odrediti fizičko lice koje je stvarni vlasnik kako je to propisano, kao stvarni vlasnik Registrovanog subjekta smatraće se ono fizičko lice koje je registrovano za zastupanje, odnosno koje je registrovano kao član organa tog subjekta.

 

Zakon propisuje obavezu postojećih Registrovanih subjekata da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, tj. najkasnije do 8. jula 2018. godine, odrede stvarne vlasnike Registrovanih subjekata (što uključuje pribavljanje i čuvanje odgovarajuće dokumentacije), kao i da ove podatke i dokumente učine dostupnim na zahtev nadležnog državnog organa i Narodne banke Srbije.

 

Centralnu evidenciju kao javnu, jedinstvenu, centralnu, elektronsku bazu podataka o fizičkim licima koja su stvarni vlasnici Registrovanog subjekta, vodiće Agencija za privredne registre (u daljem tekstu: APR) u elektronskoj formi. APR će uspostaviti Centralnu evidenciju, najkasnije do 31. decembra 2018. godine. Podaci iz Centralne evidencije biće javno dostupni svim zainteresovanim licima bez dokazivanja pravnog interesa.

 

Nakon uspostavljanja Centralne evidencije, ovlašćena lica kod Registrovanih subjekata u obavezi su da u evidenciju elektronskim putem unesu i evidentiraju podatke o stvarnim vlasnicima i osnove za sticanje tog svojstva i to najkasnije do 31. januara 2019. godine.

 

Zakon propisuje i obavezu čuvanja podataka i dokumenata o stvarnim vlasnicima Registrovanih subjekata, kako za APR, koji će trajno čuvati takve podatke, tako i za Registrovane subjekte, koji su u obavezi da 10 godina od dana evidentiranja čuvaju podatke o stvarnom vlasniku.

 

U cilju stvaranja preduslova za stvarnu primenu i poštovanje odredbi ovog Zakona, uvedeno je novo krivično delo, za koje je zaprećena kazna zatvora u trajanju od tri meseca do pet godina, za lica koja u nameri da prikriju stvarnog vlasnika (i) ne upišu podatke o stvarnom vlasniku Registrovanog subjekta, (ii) upišu neistinit podatak o stvarnom vlasniku, (iii) promene ili izbrišu istinit podatak o stvarnom vlasniku.

 

Takođe, predviđena je i prekršajna odgovornost, sa novčanim kaznama u rasponu od 500.000,00 do 2.000.000,00 dinara za Registrovane subjekte (odnosno u rasponu od 50.000,00 do 150.000,00 dinara za odgovorna lica) u slučaju propuštanja da se izvrši evidentiranje ili ažuriranje podataka o stvarnim vlasnicima u Centralnoj evidenciji, odnosno u slučaju da Registrovani subjekt ne poseduje odgovarajuću dokumentaciju koja sadrži tačne i ažurne podatke o stvarnim vlasnicima.

 

Zakonodavac je predvideo da će podzakonski akti za sprovođenje ovog Zakona biti doneti u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu. Konkretno, radi se o dva pravilnika, kojima će ministar nadležan za poslove privrede bliže propisati sadržinu Centralne evidencije radi sprovođenja evidentiranja stvarnih vlasnika Registrovanih subjekata, kao i način i uslove elektronske razmene podataka između APR-a, državnih organa i Narodne banke Srbije, radi sprovođenja evidentiranja stvarnih vlasnika Registrovanih subjekata.

 

Zaključak

 

Donošenjem ovog Zakona, Srbija je pokazala jasnu intenciju da konačno stane na put prikrivanju stvarnih vlasnika domaćih i stranih kompanija, a time i uplivu nelegalno pribavljenog novca u legalne tokove. Pod “pritiskom” međunarodnih institucija i Evropske unije, doneta je odluka da se po hitnom postupku formira poseban registar u kome će se nalaziti imena stvarnih vlasnika privrednih subjekata, koji, direktno ili indirektno, imaju više od 25% ili više udela, akcija, prava glasa ili drugih prava, na osnovu kojih učestvuje u upravljanju Registrovanim subjektima.

 

Verujemo da će ovaj Zakon obezbediti efikasniji rad i delovanje nadležnih državnih organa i drugih organa u vršenju javnih ovlašćenja prilikom obavljanja poslova otkrivanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, odnosno da će se postići viši nivo pouzdanosti u evidentirane podatke o stvarnim vlasnicima.

 

Zakonodavac je propisivanjem prekršajne odgovornosti (visoke novčane kazne za pravno lice i odgovorno lice) i krivične odgovornosti (kazna zatvora u trajanju od tri meseca do pet godina) za unošenje neistinitih podataka u Centralnu evidenciju, kao i za propuštanje da se izvrši evidentiranje svih promena u stvarnom vlasništvu, pokazao nedvosmislenu nameru da obezbedi stvarnu primenu i poštovanje odredbi ovog Zakona od strane Registrovanih subjekata.