23. Jun 2017

Narodna skupština Republike Srbije je na Trećoj sednici Prvog redovnog zasedanja u 2017. godini, održanoj dana 15. maja 2017. godine, donela autentično tumačenje odredbe člana 82 stav 1 tačka 2) Zakona o državnom premeru i katastru („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009, 18/2010, 65/2013, 15/2015 – odluka US, 96/2015 i 47/2017 – autentično tumačenje). Predmetnom odredbom, između ostalog, definisano je da se u katastar nepokretnosti upisuju „zabeležbe spora, odnosno drugog postupka koji se vodi pred sudom ili vršiocem javnih ovlašćenja, a koji za ishod može imati promenu upisa prava na nepokretnosti.“

 

Autentičnim tumačenjem Narodne skupštine objašnjava se da prethodno citiranu odredbu treba razumeti na način da se zabeležba spora kao vrsta upisa u katastru nepokretnosti odnosi samo na parnični postupak koji se vodi po tužbi prethodno upisanog nosioca prava na nepokretnosti, protiv trenutno upisanog nosioca prava, radi brisanja upisanog prava i uspostavljanja prethodnog stanja upisa. Sa druge strane, parnični postupci koji se vode po tužbama trećih lica (lica koja nisu prethodno upisani nosioci prava na nepokretnosti), mogu se zabeležiti samo kada se radi o:

  • parničnim postupcima za utvrđenje prava svojine usled održaja,
  • parničnim postupcima po tužbama poverilaca za pobijanje pravnih radnji dužnika u skladu sa odredbama čl. 280-285. Zakona o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ“, br. 31/93 i „Sl. list SCG“, br. 1/2003 – Ustavna povelja),
  • parnicama koje je tužilac pokrenuo jer je na to upućen od strane vanparničnog suda ili drugog nadležnog organa.

Primarni razlog za donošenje ovakvog tumačenja vidimo pre svega u nekoherentnoj i neujednačenoj praksi sudova i katastra nepokretnosti. Sa druge strane, neretko se zahtevi za upis zabeležbe u praksi postavljaju od strane trećih lica upravo u cilju sprečavanja upisanog vlasnika nepokretnosti da slobodno raspolaže sa istom. Kako se ne bi dozvoljavali upisi zabeležbe raznih sporova (što u praksi ponekada može dovesti i do toga da se upisuju i zabeležbe onih sporova koji kao posledicu nemaju promenu upisa prava na nepokretnostima, a što je u suprotnosti i sa smislom odredbe člana 82 stav 1 tačka 2) gore pomenutog Zakona o državnom premeru i katastru) i kako bi se sprečile zloupotrebe od strane trećih lica, javila se potreba za preciziranjem smisla i značenja pomenute odredbe, što je učinjeno kroz predmetno autentično tumačenje.

 

Skrećemo pažnju da ovakvo tumačenje nije novina u srpskom zakonodavstvu, s obzirom da je i ranije važeći Zakon o zemljišnim knjigama („Sl. novine Kraljevine Jugoslavije“, br. 146/30 i 281/31, koji je bio na snazi do osnivanja sistema katastra nepokretnosti, predviđao mogućnost upisa zabeležbe u određenim slučajevima i to u slučaju podnošenja tužbe za uspostavljanje ranijeg stanja na nepokretnostima, odnosno u slučaju podnošenja hipotekarne tužbe. Međutim, takva ograničenja za upis zabeležbe spora nisu bila delotvorna u praksi, pa su treća lica nastavila sa zloupotrebom dejstava koja proizvodi upis zabeležbe u katastru nepokretnosti.

 

Shodno navedenom, mišljenja smo da je cilj predmetnog autentičnog tumačenja upravo smanjenje mogućnosti za zloupotrebu instituta zabeležbe spora na nepokretnostima zakonitih vlasnika i preciziranje vrste spora koji se mogu zabeležiti u katastru nepokretnosti.

 

Preuzmi PDF